Da li ste se ikada osećali kao stanovnik nepostojeće ulice ili naselja davno prevaziđenog, pa i nepopularnog imena? Da li vam se kolege i prijatelji širom sveta i republike smejulje kad im saopštite svoju adresu ili zbunjeno pitaju „naselje čega”? A vi, potpuno svesni istorijskog trenutka i nesprovedenih reformi u oblasti naziva ulica, procedite „Zbratimljenih gradova”! I ne bude im dosta što su najzad ispravno čuli i pribeležili, već nastavljaju zadirkivanje, zapitkivanje „a s kime ste se to vi pobratimili?” što zapravo znači „o kakvom bratimljenju govorite vi, što ste se sa svima razrodili”?! Najzad, pristajete da budete deo apsurda i pobrajate ono što vam se godinama, sa velike trostrane plave table uz duple trake, urezivalo u glavu kao ideja jugoslovenstva: Jajce, Jesenice, Metković, Nikšić, Prilep, Zadar, Kardeljevo, Valjevo, a čijem raspadu ni na koji način niste kumovali.
Da postoji neki konkurs, pa da se konkuriše za najbesmislenije ime stambenog naselja, al ne postoji, a sa njime (imenom) se mora živeti. Sreća, pa je danas jako popularna i poželjna budućnost, čime nam se daje legitimitet da zahtevamo sopstveni izlazak iz prošlosti. Zato predlažem inicijativu za promenu prevaziđenog imena ovog starog gradskog naselja u trenutno najmoderniji i najpoželjniji mogući naziv: Naselje Nacionalnog pomirenja! Evo, već sam se naježila, iako ovo ime nije ni usvojeno, a kamoli zablistalo na velikoj crveno-plavoj tabli sa žutim slovima. Objavljivanjem ove ideje u „Napredu” od 31. oktobra, automatski nam se priznaje autorsko pravo i rezerviše naziv kod Agencije za intelektualnu svojinu.
Ko još nije čuo za nacionalno pomirenje?! Dalje, ko još sme da pita „kakvog pomirenja” i time da pokaže ne samo da ne zna za historijski čin poništavanja 90-ih, već i da probudi sumnju da možda ironiše na račun imena našeg naselja. Bili bi zaštićeni kao JAT ili Telekom, da ne kažemo kao SPS. Šta je bilo, bilo je, idemo u budućnost, nećemo gubiti vreme u lustracijama, istragama, rasvetljavanjima ubistava i afera, otvaranjima kofera, jer život ne može da čeka. Bili bi miljenici Borisa Tadića, koji bi glavom i glatko obrijan došao na imendan malog socijalnog naselja na periferiji Valjeva, kojom prilikom bi pohvalio našu inicijativu i poručio da smo ovako pomireni odgovorni za stvaranje demokratske, slobodne, ekonomske i socijalno pravedne države.
– Mi nudimo platformu nacionalnog pomirenja koja će okupiti sve one kojima je istinski stalo do obnove napretka i budućnosti svih građana zemlje – rekao bi Tadić otkrivajući veliku ploču sa imenom naselja.
Ko se ne bi osećao pomirenim, pa makar sa samim sobom, morao bi da se ugrize za jezik, po cenu da ga demoni prošlosti zaposednu i nikada više ne napuste. Evo, mi ulažemo ime svog naselja u budućnost zemlje, čija nas je prošlost zamalo sahranila. Ups! Omače nam se zabranjena reč „prošlost”, koja se pomiriteljskim jezikom prevodi kao protivnici obnove i izgradnje, mrzitelji zemlje… Zato, nazdravlje u ime pomirenja!
A koliko bi ste se osećali kao deo bilo kakvog pomirenja, verovatno koliko i kao deo gradova pobratima i vila posestrima!
Poslednji komentari