Category: Klot frket

Kao i obično zanemogne moja baba nekako s ranog proleća i ponovo mene, jedinog živog naslednika dovede u ulogu ličnog spasioca. Već izvežbana u 16 godina brige i lečenja babe, a prestravljena njenim „simptomima“, samovoljno skratim proceduru i pravac u Bolnicu kod dežurnog neurologa kod kojih je već dvaput „ustajala iz mrtvih“.

Pijem od kada znam za sebe. Ne baš toliko da bih sela u krug na grupnoj terapiji i kao u američkim fimovima izgovorila čuvenu rečenicu – I’m Slavica Tripković and I’m alcoholic, ali dovoljno da posle (ovog) poslednjeg pijanstva kažem sebi – nikad više! Ni lekovitu čašu crnog vina uz ručak za zdravije srce, ni belog uz hrono-ishranu protiv holesterola, ni čašicu rakije za čistu dezinfekciju sa starom tetkom, ni malo pivo s drugaricom uz priču o tipovima, ni kuvano vino protiv prehlade, ni aperol s cedjenom pomorandžom iz čistog zadovoljstva i lepote ukusa..

Opšte mesto u srpskom novinarstvu „da li vas je ovaj sneg iznenadio?” od kojeg se putarima diže kosa na glavi i vređa ponos, aktuelno je i ove zime. Sneg je pao u decembru i opet je udarna vest u svim terminima. Nije uragan, nije proradio vulkan, pao je sneg u decembru, ali posle duge, duge tople jeseni u koju smo se toliko uljuljkali da se direktor javnog preduzeća koje brine o putevima brecnuo povodom novinarskog pitanja da li se zna ko će ove zime održavati ulice i puteve.

Praznicima imam gušći raspored sastanaka nego utorkom ili sredom, pred zaključenje broja, dok sam radila. Dođu svi, a ja sama s ove strane, kao istrajni vojnik na braniku otadžbine. Znaju da sam uvek tu, da nemam gde da odem. Možda bih i imala, no nemam s čim.

Zdravo pile, zdravo lutko, pruža mi ruku, ministar Mrkonjić lično! Ne verujem! On je stvarno došao, okrećem se prema koleginici kojoj nije jasan moj retorički zaključak. Počinje protokol, ja grabim priliku da se povratim u rialiti šou zvani predizborni program. Jurim mog fotografa, slikaj mi sve. Šta sve!? Njih sve, i sa mladine i sa mladoženjine strane!

Ako neko slabijeg zdravlja želi da upozna Evropu, onda to nikako ne treba da čini direktnim odlaskom u Brisel, pa makar morao da preseda u Frankfurtu ili Cirihu… Neko bolešljiv, ali pravičan trebalo bi da sedne u auto i put Brisela krene preko Bugarske i Rumunije polako, kilometar po kilometar, dan po dan, i konačno da se nađe u centru Evrope. Ja sam u Evropu otišla nepripremljena, avionom pravo u epicentar!

Ne kaže narod džaba – ako nije bilo na TV-u nije se ni desilo. Tako se ni ja do pre neki dan nisam desila. Do sada su se desile moje, da izvinete, noge, ruke, profil, frizura, pa i hemijska u ruci koja grozničavo beleži nasumične kontemplacije lokalnih političara, ali ja – celokupna, telo i misao nikad!

Da li ste se ikada osećali kao stanovnik nepostojeće ulice ili naselja davno prevaziđenog, pa i nepopularnog imena? Da li vam se kolege i prijatelji širom sveta i republike smejulje kad im saopštite svoju adresu ili zbunjeno pitaju „naselje čega”? A vi, potpuno svesni istorijskog trenutka i nesprovedenih reformi u oblasti naziva ulica, procedite „Zbratimljenih gradova”!

Nakon vatrenog krštenja, odnosno bombardovanja „Krušika“ koje sam dočekala u stanu, dala sam petama vetra i otputovala u selo, kilometrima od civilizacije. Tamo su seljaci mirno orali njive i po golubovima slali poštu. Međutim, ta nameštaljka bila je samo za razglednice! Stvari u selu bile su mnogo dramatičnije. Uprkos činjenici da je od najvećeg strateškog značaja za NATO ujakov malinjak od nekoliko ari, to nije umanjilo strah mojih rođaka. Pokušala sam analizom situacije i argumentima da razbijem njihov irealan strah.

Sedela sam u svojoj sobi i mirno gledala TV između dve sirene za vazdušnu opasnost. Valjevo je već pet puta bilo meta agresorskog napada. Tačnije, gađana je najveća fabrika u gradu “Krušik” sa preko 30 projektila i razorena do temelja. Tako kažu ljudi iz medija. Ja sa svog balkona vidim samo upravnu zgradu – uspravnu. Smatram i nadam se da je time njihova akcija u mom gradu završena. Međutim, stvari nisu onakve kakvim se meni čine.

Moja baba je nabolji kandidat za urednika crne hronike. Pre nego što mi dođe u goste, ja moram da...