Category: Klot frket

Kao i obično zanemogne moja baba nekako s ranog proleća i ponovo mene, jedinog živog naslednika dovede u ulogu ličnog spasioca. Već izvežbana u 16 godina brige i lečenja babe, a prestravljena njenim „simptomima“, samovoljno skratim proceduru i pravac u Bolnicu kod dežurnog neurologa kod kojih je već dvaput „ustajala iz mrtvih“.

Upravo sam ispeglala svoj minić. Moja prijateljica smatra da ova rečenica ne treba da ima nastavak, već da se završi sa tri tačkice kako bi maštoviti čitaoci mogli sami da je nadograde. Međutim, ja ću je ipak razraditi, jer ona jeste uvod u priču o maštovitosti, ali u oblačenju!

Nedavno sam oborila lični rekord! Ima li šta lepše nego razviti se i prevazići sebe?! Broj poslatih SMS poruka 1.376! Prethodno najveće brojanje 923. Bravo za pošiljaoca! Mora da je mnogo zaludan. Ubrzo po prijemu telefonskog računa, o kojem ne bih detaljnije ovom prilikom jer mi Čovek od skoro ima fejsbuk nalog i videće najavu ovog teksta, stigao je i poziv iz Telenora.

Pijem od kada znam za sebe. Ne baš toliko da bih sela u krug na grupnoj terapiji i kao u američkim fimovima izgovorila čuvenu rečenicu – I’m Slavica Tripković and I’m alcoholic, ali dovoljno da posle (ovog) poslednjeg pijanstva kažem sebi – nikad više! Ni lekovitu čašu crnog vina uz ručak za zdravije srce, ni belog uz hrono-ishranu protiv holesterola, ni čašicu rakije za čistu dezinfekciju sa starom tetkom, ni malo pivo s drugaricom uz priču o tipovima, ni kuvano vino protiv prehlade, ni aperol s cedjenom pomorandžom iz čistog zadovoljstva i lepote ukusa..

Opšte mesto u srpskom novinarstvu „da li vas je ovaj sneg iznenadio?” od kojeg se putarima diže kosa na glavi i vređa ponos, aktuelno je i ove zime. Sneg je pao u decembru i opet je udarna vest u svim terminima. Nije uragan, nije proradio vulkan, pao je sneg u decembru, ali posle duge, duge tople jeseni u koju smo se toliko uljuljkali da se direktor javnog preduzeća koje brine o putevima brecnuo povodom novinarskog pitanja da li se zna ko će ove zime održavati ulice i puteve.

Mnogo volim svoj podrum. Zato što nemam tavan. Da imam tavan i još prozorče na njemu, bio bi moja oaza, ovako, s vremena na vreme siđem u podzemlje raspremanja radi. Tako je bilo i ovaj put. Ali, najpre sećanja vezana za tavan.

Praznicima imam gušći raspored sastanaka nego utorkom ili sredom, pred zaključenje broja, dok sam radila. Dođu svi, a ja sama s ove strane, kao istrajni vojnik na braniku otadžbine. Znaju da sam uvek tu, da nemam gde da odem. Možda bih i imala, no nemam s čim.

Zdravo pile, zdravo lutko, pruža mi ruku, ministar Mrkonjić lično! Ne verujem! On je stvarno došao, okrećem se prema koleginici kojoj nije jasan moj retorički zaključak. Počinje protokol, ja grabim priliku da se povratim u rialiti šou zvani predizborni program. Jurim mog fotografa, slikaj mi sve. Šta sve!? Njih sve, i sa mladine i sa mladoženjine strane!

Ako neko slabijeg zdravlja želi da upozna Evropu, onda to nikako ne treba da čini direktnim odlaskom u Brisel, pa makar morao da preseda u Frankfurtu ili Cirihu… Neko bolešljiv, ali pravičan trebalo bi da sedne u auto i put Brisela krene preko Bugarske i Rumunije polako, kilometar po kilometar, dan po dan, i konačno da se nađe u centru Evrope. Ja sam u Evropu otišla nepripremljena, avionom pravo u epicentar!

– Mama, kaži kamion – prodaje mi Iskra novu foru koju je pokupila u predškolskom.
– Kamion – odgovaram radoznala.
– Baba ti je šampion! – Iskra će ko iz topa.
– Da znaš da jeste – kažem kao da sam upravo doživela prosvetljenje.

Htela sam da po svaku cenu da ostavim dobar utisak na familiju mog novog dečka, te sam se pred polazak u Kekendu dala u trošak. Kupila sam nove pumine patičice, jer su moje zlatne kopačkice i ako nove bile izložene podsmesima na seminaru gde sam ga upoznala, konversovu torbu da ide uz patičice, išla u frizeraj, kod kozmetičara, obnovila šminku – revlonov puder, maksfaktor senke za oči i korektor, loreal maskaru…

Ne kaže narod džaba – ako nije bilo na TV-u nije se ni desilo. Tako se ni ja do pre neki dan nisam desila. Do sada su se desile moje, da izvinete, noge, ruke, profil, frizura, pa i hemijska u ruci koja grozničavo beleži nasumične kontemplacije lokalnih političara, ali ja – celokupna, telo i misao nikad!