Mnogo muke ni oko čega ili kako nas vole političari pred izbore
Jednom davno, pre nego što sam postala mama, pitao me moj Najbolji doktor šta čekam, što ne rađam? Ja sam mu odgovorila da čekam da padne Koštuničina vlada. Kad se povratio od smeha i video da meni nije ništa smešno rekao je brišući suze:
– Slavice, kad dođu deca nećete ni znati ko je Koštunica!
Mudri doktor bio je u pravu. Da li zbog dece ili što je pala kohabitaciona vlada, ali ja danas baš nemam pojma ko je Koštunica. I ne samo da me taj lik ne dotiče, već me ne nerviraju ni ostali sa političke alternativne scene. Naprotiv, postali su mi groteska koja me tera da se smejem do suza. Evo, čemu se ovih dana ”putujućeg predizbornog cirkusa” cerekam.
Valjevo najzad uređuje centar grada koji je godinama izgledao kao najgora periferija koju svako zaobilazi. Rekonstruisana je glavna ulica, što po projektu, što mimo projekta, stavljena nova rasveta, očišćeni su grafiti sa Gradskog trga, otvorene nove radnje i preuređen trgić kod Limenke. Uređenje je obuhvatilo i izgradnju moderne fontane, koja je i glavni lik ove moje priče. Dok su radovi privođeni kraju, u našu redakciju stigla je vest da će fontanu otvoriti ministar Mrkonjić lično! Slatko sam se nasmejala šali na račun predizbornog otvaranja smislenog i besmislenog, ali se brzo pokazalo da je ovo zaista vest! Ku-ku, pomislila sam, sreća što nisu izgradili obećani bazen, inače bi u Valjevo stigla cela vlada Mirka Cvetkovića! I to ona pre rekonstrukcije.
U subotu, uoči Uskrsa (popularno je umesto datuma navesti sveca, na primer izbori će biti održani na Đurđevdan; a vi Jevreji, katolici i ostali muslimani i ateisti, pogledajte u kalendar kad je to) spemim se ja da odem na lice mesta i uverim sopstvenim očima da ministar zaista dolazi na otvaranje fontane. Kiša je padala, a ja sam plakao za njom… kaže stara narodna pesma; lila je kiša neprestana, Barbara, nad Brestom onoga dana… šta je meni, napala me poezija u ovom svečanom trenutku! Dakle, kiša je lila, što je onemogućilo organizatore hepeninga da zatvore rekonstruisanu Karađorđevu i da na njen asflat postave binu za nekoliko bendova koji bi uveličali ovo veselje.
Šarenih kišobrana na sve strane, fontana baca uvis uprkos kiši koja radi u korist zemljine teže, gurkam se s novinarima… Nailazi on, nasmejan, vedar, razdragan, kao Barbara, gde ste novinari, gde ste lepe žene? Sve se dešava munjevito, znam da ga znam, al mi u deliću sekunde ne pada na pamet odakle. Svi su oni isti – uništiće me to! Izmičem se blago ne bih li ga bolje pogledala.
Zdravo pile, zdravo lutko, pruža mi ruku, ministar Mrkonjić lično! Ne verujem! On je stvarno došao, okrećem se prema koleginici kojoj nije jasan moj retorički zaključak. Počinje protokol, ja grabim priliku da se povratim u rialiti šou zvani predizborni program. Jurim mog fotografa, slikaj mi sve. Šta sve!? Njih sve, i sa mladine i sa mladoženjine strane! Fotograf me gleda više zabrinuto nego upitno! Sve iz de-es-pe-esa. Svi su tu, a samo ministar ima sitniš da ubaci u fontanu! Mali je bio Trg ispred Limenke da primi sve stranačke funkcionere, including one koji su sada poslom u Beogradu, kao što su Ilić, Minić, Marković, Ćirićeva… plus valjevski krem i vrh.
Fontanu smatrasmo otvorenom, puštenom u rad, ubacivanjem siće i dubokim izrazima zahvalnosti Vladi Srbije, posebno ministarstvu Mrkonjićevom koje već dugo i uvek, i opet će, podržava Valjevo. Fontana ostade iza naših leđa da baca dva metra uvis, a mi po kiši, za veselom povorkom obučenom u crno odosmo u nove pobede, ka starim najavama i još starijim obećanjima, ali koja evo baš sad imaju šansu da budu ostvarena kao što je nastavak izgradnje pruge Valjevo – Loznica.
Lepa fontana već posle nekoliko dana nije radila. U četvrtak raskopana, što bi se reklo transparentno ne može biti transparentnije – na sred centralnog parkića. Pročačkam po gradskim sajtovima, nigde ništa. Gvirnem u medije: Valjevci pokvarili fontanu! Njima bazen?!?, Mrkin sitniš začepio mlaznice, Drži vodu dok ministri odu… naslovi su na koje nisam naišla! Nakačim se na fb, napišem da iz nekog razloga fontana ne radi i da nemam gde da se okupljam, aludirajući da je bila najavljena kao mesto okupljanja. Ubrzo, iz kabineta gradonačelnika, od službenika za informisanje stiže profesionalna, nepristrasna objava da ne budemo ushićeni jer se samo šteluju mlaznice. Da, da.. da ne budemo ushićeni! Kolektivno smo se na fb postideli što smo zlonamerni, a ja još i frustrirana! Stalno nešto zameram, a kampanja vr’!
Na primer: prošle sedmice u Valjevu je boravio sekretar Ljajićevog ministarstva koji je dvema valjevskim porodicama uručio kompjuter, odnosno šporet smederevac i, da se ovako izrazim, posetio rampe za osobe sa invaliditetom koje su postavljene pred tri javne ustanove. Tom prilikom, uklanjanjem arhitektonskih barijera, za šta je izdvojeno 1,5 miliona dinara, pohvalilo se gradsko rukovodstvo koje godinu dana neuklanja nearhitektonske barijere na stazi za slepe: jednu trafiku i letnju baštu kafića!
Kampanja – blago konkurenciji!
I da ne bude da samo kritikujem, evo predlažem i to besplatno – da Mrkonjić poseti na primer gradilište u Petnici i građevincima koji padaju na nos, kako bi bar nešto završili pre roka, odnosno pre izbora, kaže da ne treba da žure, jer sve što je brzo to je i kuso. Onda da sedne sa njima i popije pivo. A ja obećavam promotivni tekst sa naslovom: Mrka u Petnici otvorio pivo!
Poslednji komentari