Koncert kamernog hora “Sv. Vasilije Ostroški”, Oslo
Potreba za kulturnim događajima, ljubav prema klasičnoj muzici i odluka da širim moju realnu, a ne samo virtuelnu društvenu mežu u Norveškoj naveli su me da odmah kažem DA na poziv za jedan koncert za koji sam razumela (iako je poziv stigao na srpskom, mada telefonom!) da je solistički nastup jedne naše uspešne pijanistkinje. Silna radost da žmurim uz klasiku i mogućnost da se posle s nekim isćaskam na srpskom (ni slutila nisam da ću upoznati ambasadorku Srbije u Norveškoj Suzanu Bošković – Prodanović!), a možda i da napišem neki tekst dok još uvek znam gde mi je diktafon, doveli su me u subotu veče (25. novembar) u Srpsku pravoslavnu crkvu u Oslu, gde je, po programu koji sam tamo dobila, nastupao kamerni hor „Sv. Vasilije Ostroški“. Radost me je preplavila još više, nema veze što nije klavir, obožavam horove, iz jednog sam nepravedno i isterana kao tinejdžerka ali me to ne osujećuje da od srca uživam u onome što su drugi u stanju da učine svojim glasovima.
To što je srpski hor sa jednim norveškim članom to veče izveo pevajući duhovni repertoar ne umem da opišem. Za vreme poslednje pesme nisam mogla da zaustavim suze, kao što ni prisutni na kraju nisu prestajali da aplaudiraju. Ono što nas je sve iznenadilo bile su reči jedne od horistkinja anđeoskog glasa Biljane Dragišić, koja nas je pozdravila u, za tu priliku pretesnoj, crkvi: „hvala što ste došli na prvi nastup našeg hora koji je nastao pre dva meseca“. I to je tačka koja spaja ovaj koncert sa onim mojim (ne)razumevanjem poziva s početka teksta. Dolaskom naše uspešne pijanistkinje Bojane Sovilj na master studije u Norvešku posložile su se kockice oko pevnice za kojom se pevalo u crkvi, odakle septembra ove godine nastaje mali, ali veoma ozbiljan hor.
Altovi: Biljana Dragišić, Jelena Malinović i Andrijana Vučković
Formiranje kamernog hora „Sveti Vasilije Ostroški“, osim Bojane inicirala je i naša pijanistkinja Andrijana Vučković, koja već godinama živi u Oslu, gde rukovodi privatnom muzičkom školom „Kolibri“. Horom, koji za sada ima desetak članova, osim njih dve diriguje i Andrej Zmijanjac, inače po profesiji lekar.
– Ja sam pevala u horu još u Srbiji i kada sam došla u Norvešku odmah sam otišla u crkvu da vidim šta se tu dešava. Ovde nije postojao hor, već samo pevnica i ja sam bila dobrodošla kao muzičar. Ubrzo nam se priključila Andijana koja drži privatnu muzičku školu „Kolibri“ i sve je krenulo ozbiljnije. Napravili smo audiciju krajem proleća, a od septembra smo počeli vredno da vežbamo, svi su se jako trudili… Izuzetno moram da zahvalim našem divnom dirigentu Andreju koji je izvlačio iz nas ono što ni sami nismo znali da imamo i da možemo – rekla je Bojana nakon koncerta, ističući da je hor ovim nastupom želeo da se predstavi javnosti kako bi im se priključio što veći broj ljudi koji žele da pevaju.
-Želeli smo da se ispromovišemo i predstavimo, da kažemo ovo smo mi, mnogo lepo pevamo, pridružite nam se – kaže Bojana uz osmeh.
Dvojezična dobrodošlica
Srpski kamerni hor ima i jednog Norvežanina, Kaia Andersena koji je nepogrešivo izveo srpski duhovni repertoar i na kraju koncerta publici se zahvalio na norveškom. Dok je on za nas iz publike čista egzotika u srpskom duhovnom miljeu, za Bojanu i ostale je očigledno stari znanac, prijatelj Srba i Srbije.
-Kai puno vežba, redovno dolazi na probe, sve podvlači… Njemu je još i nezgodno da čita naše tekstove, pogotovo ako su na ćirilici, on mora da ih prevodi na latinicu da bi mogao da pročita, pa tek onda pevanje! Kai je inače naš veliki prijatelj, ljubitelj Srbije, igra i folklor, često putuje u Srbiju, tamo peče rakiju Kaijevaču…
„Sv. Vasilije Ostroški“ za sada izvodi crkveni repertoar, kako bi se ovladalo liturgijom, ali je u planu kako proširenje hora tako i repertoara.
Osmeh kao i glas: Bojana Sovilj
Bojana Sovilj je inače profesorka klavira i pijanistkinja. Nakon završenih studija u klavira i magistrature u Novom Sadu upisala je doktorske studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na kojima je sada druga godina. U Norvešku je došla avgusta prošle godine na master studije klavira, koje ove godine i završava. Radi kao profesor u Muzičkoj školi „Kolibri“ u Oslu i planira da ostane u Norveškoj.
A ja, tvorac ovog bloga koji je zamišljen kao medij koji treba da ohrabri, podstakne i pre svega razveseli? Osim što sam uživala u predivnim glasovima, a što na kraju zalih i suzama, upoznala sam nekoliko naših divnih ljudi, podelila sa ambasadorkom ideju o roditeljskoj satisfakciji koju dobijamo od dečije sreće i zadovoljstva, razmenila nekoliko telefonskih brojeva, snimila jednu izjavu i popila pola čaše belog vina. Malo li je za jedan početak na tuđim pločnicima.
Poslednji komentari