Najčešće postavljano pitanje od kada živim u Norveškoj je „Cale, pa koliko je hladno?“. To je bilo i jedno od dva pitanja koja sam ja postavljala mojim prijateljima sa višegodišnjim norveškim stažom „pa, kako izgleda ta polarna noć, bude li bar malo svetla?“ Ne znam da li svi pitamo u vezi sa onim što nas plaši ili što ne volimo, ali ja to sigurno činim.
Read More
Konačno je došao i taj dan. Čovek je svečano javio da je kupio ”tri karte za Holivud” u jednom pravcu. Bio je to specijalni dan, ne samo zbog karata od kojih smo i devojčice i ja polako dizale ruke, već i što smo tog dana slavile Iskrinu punu prvu deseticu. Kako sam se osećala kad mi je Norwegian airlines poslao na mail tri karte sa našim imenima, datumom i satnicom leta?
Read More
Pijem od kada znam za sebe. Ne baš toliko da bih sela u krug na grupnoj terapiji i kao u američkim fimovima izgovorila čuvenu rečenicu – I’m Slavica Tripković and I’m alcoholic, ali dovoljno da posle (ovog) poslednjeg pijanstva kažem sebi – nikad više! Ni lekovitu čašu crnog vina uz ručak za zdravije srce, ni belog uz hrono-ishranu protiv holesterola, ni čašicu rakije za čistu dezinfekciju sa starom tetkom, ni malo pivo s drugaricom uz priču o tipovima, ni kuvano vino protiv prehlade, ni aperol s cedjenom pomorandžom iz čistog zadovoljstva i lepote ukusa..
Read More
Opšte mesto u srpskom novinarstvu „da li vas je ovaj sneg iznenadio?” od kojeg se putarima diže kosa na glavi i vređa ponos, aktuelno je i ove zime. Sneg je pao u decembru i opet je udarna vest u svim terminima. Nije uragan, nije proradio vulkan, pao je sneg u decembru, ali posle duge, duge tople jeseni u koju smo se toliko uljuljkali da se direktor javnog preduzeća koje brine o putevima brecnuo povodom novinarskog pitanja da li se zna ko će ove zime održavati ulice i puteve.
Read More
Kada sam pre nešto manje od dve godine svoju stariju kćerku Iskru povela prvi dan u predškolsko nisam ni slutila da ću prolazeći kroz gvozdenu kapiju na Četvrtoj osnovnoj školi, zapravo bar na trenutak proći kroz kapiju vremena. Šta ću ja ovde? Zar ne bi trebalo da sam u Holivudu?!
Read More
Praznicima imam gušći raspored sastanaka nego utorkom ili sredom, pred zaključenje broja, dok sam radila. Dođu svi, a ja sama s ove strane, kao istrajni vojnik na braniku otadžbine. Znaju da sam uvek tu, da nemam gde da odem. Možda bih i imala, no nemam s čim.
Read More
Majsko sunčanje
Poslednji komentari