Htela sam da po svaku cenu da ostavim dobar utisak na familiju mog novog dečka, te sam se pred polazak u Kekendu dala u trošak. Kupila sam nove pumine patičice, jer su moje zlatne kopačkice i ako nove bile izložene podsmesima na seminaru gde sam ga upoznala, konversovu torbu da ide uz patičice, išla u frizeraj, kod kozmetičara, obnovila šminku – revlonov puder, maksfaktor senke za oči i korektor, loreal maskaru… Kupila sam ribokov ranac da se spakujem “za tri dana”, jer mi je kofer samsonajt koji sam posedovala bio pretenciozan za “prvi put kod njegovih”. Za autobusku kartu užicala sam od kolega na poslu, a za trošak razmenila sam babine evre koje čuvam za njeno “ne daj Bože”. Skockala sam se u novu ledžend haljinu, naparfemisala sa “Oh, moshino” i pošla put Banata…

Posle četiri sata cucanja u jugoslovenskim autobusima, negde pred ponoć, stigla sam na destinaciju. Pare izdvojene za šminku su se isplatile, izgledala je netaknuto. Autobuski miris se nije ni primakao “Oh, moshinu”. Haljina je stajala saliveno! Patičice su svi zagledali kao i tašku. Moj momak čekao me je u tami kekendske autobuske stanice. Zadovoljno sam trljala ruke, sve je teklo po planu….

Ušli smo u kuću koja je bila u mraku.

– Ovde se možeš izuti – rekao je on, kada sam zakoračila u predsoblje. Oblio me očaj. A patičice! Možda mi smrde noge, možda su se probušile čarape! Nerado se izuh vođena njegovim primerom. Noge su bile pod kontrolom jer je sprej za stopala, oriflejmov naravno, pokazao da radi! Čarape su stajale, kao kad sam ih izvadila iz kutije “Pompea”. Na nenarušen vizuelni sklad, moja ljubav mi dodade maskirne papuče šest brojeva veće!!! Da sam izgledala smešno, ne treba ni napominjati. Međutim, nisam se predavala.

– Gde su tvoji? – pitala sam u želji da skratim muku i, pre nego što mi skine još koji adut od garderobe, obavim upoznavanje.

– Spavaju – odvali – Jesi li gladna?

– Ne – odgovorih razočarano.

Prve noći užasno sam spavala: sanjala sam da se nisam dopala njegovoj mami, koja mi to otkriva tako što mi “namešta” njihovog rođaka. A i ne sviđa joj se što se nisam izula…

Probudila sam se sa glavoboljom. Podočnjaci su mi bili crni, da sam ličila na rakuna. Kosa je, od prevrtanja po krevetu, bila kao da sam je sušila u strujnom kolu. Stara omiljena majica za spavanje koju sam uzela od Moje ljubavi, jer nisam imala pare da obnovim i pidžamu, a u staroj me video na seminaru, bila je uvrnuta oko mene.

Otvorila su se vrata i u sobu su nagrnuli njegovi: tata u gornjem delu moje trenerke koju sam poklonila njegovom sinu, mater u majici “Iron maiden” od svog sina, brat u radnom kombinezonu, snaja u bademantilu, baba u kućnoj haljini i deda u unukovim ištepanim leviskama i kariranoj košulji. Pre nego što sam se onesvestila čula sam:

– Di si, snajo! Dobro došla, ajmo piti kavu!

Comments

comments